Деда Ига јасновидацат

Slobodan Ćosa Aleksić

Једно време преди Фторуту војну на Свету Петку живејал деда Ига, башта на деда Најдена Бешлијинога из Смиловци. Бил манул да се занимава с`с полсће работе ка прекарал годин на Бачковсћијат манастир. Не станул ни поп, ни калуџер, ама се одал на цркву и почел да познава кво че буде и станул јасновид.

Једнуш син му Најден, јединак и саглaм газда, слезал оди појату у Дрму на бунарат у Чоролејћу да си наточи воду и да си омије кантете за млекото. Арно ама ко заслазил у бунарат он се омкне и почел се дави.

С`брал д`ј и изокал брајћа упомош! Овачерете се једн`г сабрали ама ли Забрџање не умеју да пливају не знајали ко да му помогну. Тги се некој сети, та једнога испрате при башту му на Свету Петку. Ка тија стигал трчејечћи и без језик, деда Ига му од врата казал. Не бојте се Најден се нема удави. Сам че си излезне!

И тека и испадло. Деда Најден једну канту носил затворену с капакат и она му не дала да потне. Ка се по ос`занал и уминул га страат, добере се до дуварат и си сам излезне. Казал. Ора... кока ме тата спаси!

А деда Ига говорил и познавал и друђе работе. Онова што сам запомнил од бабу ми Jaнку је тека.

„Че има голема војна преди нас, па че дојде ка че је све на свакога а свакој на све. Па па че има убаво време. Е т`ги че има мрсна војна дека сами че си се потепамо, па че дојде време ка че станемо ко в`лците, свак против свакога и никој с никога а пољето че запустеје .. Е т`ги че дојду ж`лтите“.

P.S. Све смо од това вечим видели само јоште ж`лтите да пречекемо. Само они су вечим пошли. Ако не верујте погледајте кво ви пише на обувћете, дрејете или телефоњете.